18. decembra 2018.

Iskustva klijenata

Ovaj put je samo za hrabre

Imala sam teško detinjstvo, obeleženo maltretiranjem i nasiljem, mentalnim, fizičkim i seksualnim. Kao dete koje treba da istražuje svet oko sebe i da se igra, ja sam imala iskustva sa pedofilom u svojoj porodici. Bila sam mu žrtva sve do puberteta. Bilo me je sramota i opsedao me je ogroman strah pri pomisli da se uopšte nekome požalim i potražim pomoć. Bila sam učena da je moje mišljenje nevažno i da moram svemu da se pokoravam i radim i ponašam se protiv svoje volje. Nisam umela da kažem „ne“, a ako bih se nekad i usudila, osećala bih grižu savesti, krivicu i nepodnošljiv strah. Sada znam da je strah dolazio iz dubokog verovanja koje sam tada imala, verovanja da sam bezvredna, da sa mnom svako može da čini šta hoće i da se ponaša kako želi.

Sve traume koje sam proživela uzrokovale su da kao odrasla osoba nemam apsolutno nikakvo samopoštovanje, da svakome ugađam pa i po cenu svog zdravlja, da sam hronično nezadovoljna i da je svaki moj odnos (prijateljski/ljubavni) bio nekvalitetan i kratkotrajan. 

Pored svega toga, umela sam dobro da „glumim“. U okolini sam važila za jednu od najpozitivnijih osoba. A u sebi sam nosila ljutnju, sram, tugu, nemoć i najzad u jednom trenutku – želju da oduzmem sebi život. Nisam videla izlaz. Od silne nemoći, verovala sam da mi je „takva sudbina“, da moram da patim, da je svet surov… Sve do jednog trenutka kada sam ležala u bolnici zbog jake upale pluća koja je dugo trajala. Baš ti dani tamo su me naveli da počnem da razmišljam kako konačno da zaista pomognem sebi. Mnogo vremena je bilo potrebno da uopšte osvestim i progovorim o svojim problemima. Iako žrtva porodičnog nasilja, izlaz sam pronašla u tome da završim školovanje i pronađem posao u drugoj državi. Dobijala sam razne pretnje. Ali svakako mi je  bilo lakše što sam se prvo fizički odvojila od svoje toksične okoline. Slušala sam bezbroj saveta svetski poznate „srećologije“, čitala mnoge knjige i slušala razna predavanja, ali jedini način koji mi je pomogao i na osnovu koga sam doživela istinsku promenu u životu, bio je upravo kroz rad sa Jelenom. 

Jelena je profesionalna i predana. Iako odlučna, strpljiva, puna znanja i uporna u iznalaženju rešenja, ono što jeste najvažnije bio je moj lični rad na sebi. A on je došao kao posledica ozbiljne i konačne odluke da iz temelja promenim svoj život tako što ću se menjati ja. I zbilo se!

Svakog jutra sam ustajala da radim vežbe u dogovoru sa Jelenom, i nisam dozvoljavala da me otpori i izgovori savladaju na tom putu. A verujte, ima ih mnogo. Bila sam uporna a ujedno i strpljiva, jer sve je ovo veoma dug proces vredan svakog truda. 

Moja je apsolutna preporuka da krenete na taj put promene sa Jelenom. Istinski sam joj bezgranično zahvalna za mentorstvo, puno korisnih metoda sa neverovatnim rezultatima. Ja sam prodisala! Ja sada zaista živim slobodnim životom. Živim bez straha. Često zaplačem od silne slobode i radosti koju dozivljavam svakodnevno. 

Ne dozvolite da vas neka nesreća, bolest ili bilo kakvo stanje pogubno po vas, navedu da život ne uzmete u svoje ruke. Sve ovo što govorim podrazumeva ozbiljan rad, ogromno strpljenje i odlučnost da se oslobodite svih korenskih trauma bilo koje vrste.

Uvek postoji izlaz. Budite hrabri i spremni da se suočite sa svime što vas sprečava da živite neverovatnim životom.

Katarina

Oslobođenje

Zovem se Monika Anitić i imam 38 godina. Dugo sam se liječila jer sam imala panične atake to jest napadaje. Nisu ni doktori znali šta mi je. Panični napadaj je osobi koja ga nikad nije iskusila teško objasniti. Oni dolaze iznenada, ma gdje bili i gdje se nalazili.  Imala sam ih u pošti, trgovini, svugdje. To je doživljaj kada vam se vrti u glavi, strah da ćete se srušiti, panika vas hvata, lupa vam srce… Tako sam uvijek morala glavu vezati jer sam mislila da cu poludjeti. Strah je vremenom bivao sve jačeg intenziteta. Tražeći sebi spas, život me je doveo do Jelene Stegnjaić i krenule smo da radimo. Glava mi je stalno bila vezana jer sam imala osjećaj da ću se srušiti jer bih se počela tresti i preznojavati. To su tek neki od najčešćih simptoma paničnog napadaja i iznenadnog i intezivnog osjećaja straha i snažne tjeskobe koji obično ne traje dulje od nekoliko minuta i uglavnom nije opasan ali može biti veoma zastrasujuć, a narušava svaku kvalitetu života. Napadaj panike je strah od straha. I tako smo Jelena i ja počele sa procesom. Da nije nje, ne znam gdje bih ja bila i kako bih se osjećala danas. Svakih par dana smo radile preko skypa i otklanjala mi je strah sloj po sloj, ulazeći najdublje što moze da vidi od čega on dolazi i kakve osećaje stvara. Svaki put bih dobijala od nje domaću zadaću da radim jer su te vježbe veoma bitne da sakupljate energiju i da problem izlazi iz vas. Te vježbe su u početku jako teške jer kada ih radite morate da se na njih fokusirate, a u glavi vam je haos. Međutim, morate se truditi i naporno i uporno ih raditi. I tako, dan po dan, ja sam uz te vježbe i njezin peat, strahove proživljavala i “puštala ih”. Jelena je sve zapisivala u jednu bilježnicu. Nakon odrađenog dubokog peata, ona mi je pokazala što je sve izvukla iz mene. A ja sam se znatno lakše osjećala.

Sa Jelenom sam uspjela da doživim oslobođenje. Strah je samo “gost” koji dođe i ode. Danas, nakon godinu dana, ja vam ovo pišem da vam kažem da više ne znam za napade i smetnje koje su mi uništavale život, da mi u glavi nema pomutnje, nema osjećaja uznemirenosti, nema lupanja srca. Vi ste gospodar svoga tijela, ne strah! Sada umem da živim, da se smijem, život je lijep. Mogu kuda hoću, slobodna sam. Sada živim spokojnim životom jer je sve to iza mene. Jelena Stegnjaić mi je pomogla kada mi je bilo najteže jer ju je Bog meni dao da ozdravim! Jelena jos jednom hvala!

Monika Antić, Osijek

Najbolji roman ikad

Sa pojmom rada na sebi susrela sam se pre više godina. Tada sam već duže vreme pokušavala da poboljšam kvalitet svog života koristeći razne literature samopomoći. Međutim, ništa od toga nije dalo konkretne i vidljive rezultate kao rad sa Jelenom.

S obzirom da se ništa u životu ne događa slučajno, i da se sve zapravo i događa u pravo vreme, tako se dogodilo i sada. Stupila sam u kontakt sa Jelenom baš u trenutku kada sam zaista i bila spremna da napravim konkretne korake.

Mogu reći da je to jedna od najboljih odluka koje sam donela u životu –upoznala sam jednu divnu osobu, nekoga ko zaista na pravi način ume da podrži i motiviše, a naravno i zato što su njene metode i tehnike zaista konkretne i efektne. Za samo 6 meseci primenjivanja metoda i rada sa Jelenom Stegnjaić, kvalitet mog života se drastično poboljšao. Slobodno mogu reći da danas živim život punim plućima, bez strahova i predrasuda, sa mnogo više samopouzdanja i, što je najlepše od svega, ostvaruju mi se želje! Zato svoj život sada i zovem: Najbolji roman ikad.

Jelena, Trstenik

Svega ima i sve je u redu

„Svaka promena počinje iznutra.“ Da, to stalno čujemo, svi nam to savetuju, i to je istina. Ali kako, kako da počne ta promena, kada ću da počnem da osećam i vidim, da i drugi vide i potvrde mi, da se sa mnom nešto dešava na bolje? Izneveravana, zaprljavana, ismevana, nepotrebna, tako sam se osećala pa, od kad se sećam sebe. To su bili moji najveći problemi. Oni su stvarali nove, i nove, i tu nije bilo kraja. A u periodima kada je sve kako treba, to je bilo tako krhko i kratkotrajno. Očekivanja da će promene da dođu, nisu se ispunjavala. Sve dok nisam, na jednoj radionici koju je Jelena Stegnjaić držala, čula za ovu metodu i rešila da probam. Na početku procesa imala sam snažne krize, emotivne, fizičke, ali kratkotrajne. Ali uporedo sa njima, ubrzo su krenule vidne promene: moj odnos sa drugima i odnos prema sebi su se promenili – znate ono kada samo uhvatite sebe kako ste, drugačije nego pre, nešto rekli ili na nešto odreagovali, oslobodila sam se mnogih strahova, otkrila jedan novi, duboko zakopan talenat koji mi pruža radost i od koga može jako lepo da se živi… ali najvažniji dokaz promene koja se desila u meni jeste taj što sam postala svesna da svega ima i da je uvek sve u redu.

S.N.

Scroll Up