ŠTA SE MORA, A ŠTA NE

Postoje sporenja oko ne morati. „Ne moraš da se osećaš tako; Ne moraš da slediš tuđa uverenja; Ne moraš da pristaješ na to…“ Jer: „Imaš prava da misliš tako; Imaš prava da ovo ili ono ne voliš; Imaš prava da to nećeš… i: „Imaš prava da ne moraš“.

Naravno da svako ima prava na svoja osećanja, htenja, odluke i ostalo. Takođe ima prava i da nikada ništa ne mora. Moranja nisu dobra. Moranja oduzimaju prava.

Ipak, postoji jedno moraš, koje je baš to – moraš. Samo jedno.

To moraš je veoma važno, ključno je, bez obzira što ništa ne moraš, i što moranja generalno nisu dobra.

Ako nešto što je bilo moranje uspeš da pretvoriš u kreativni zadatak, lakoću, i izvor nečeg što je lepo, onda si pobedio. Tada moranje više nije moranje. Preobrazilo se u zdravlje i život. I tebi je ugodno i dobro. Sve je kako treba. Sve se stiže. Sve stiže. I sve što si nekad radio pod moranjem sada se transformiše u prijatnu aktivnost. Tada živiš bez moranja jer si dostigao sebe. Dostići sebe znači spoznati se i biti ono što realno jesi.

Da bi dostigao sebe, dovoljno je da se pustiš. Ti se puštaš, a to činiš u trenutku kada konačno shvataš da funkcionišeš u životu tako kako funkcionišeš zato što teje neko nekad tako naučio. Roditelji prvi, baka, deka, učiteljica, neko.

Učio si iz primera, iz jasnih i skrivenih poruka, gledao reakcije na razne događaje… sve te je to formiralo, odnosno formiralo je tvoj karakter, uverenja, verovanja, sve. Formiralo je čak i tvoj današnji dan.

Ti si se pustio u trenutku kada ti je konačno sinulo da sve što te zaustavlja u životu, plaši, boli, zbunjuje, nije prirodno, nije zdravo, da te koči, ometa, i da si to prisvojio zato što si bio uveren da moraš. To je bio tvoj prvi trenutak na putu buđenja – puštanje.

Kada si se pustio, sve je polako postajalo u redu. Stvar po stvar. Jedno po jedno. Kada se pustiš, dobiješ snagu, a snagu imaš zato što je sve ovo što sada imaš, donela energija kojoj si dao dozvolu da se probudi, razveže i potekne. Dao si dozvolu sebi da ne moraš da budeš kakav si morao biti.

Ti se puštaš, to je sve što činiš. I tada počinje da se stvara mir i da se ništa ne mora, a da se sve obavlja, dešava, odvija uz učešće tvoje aktivnosti ili mimo nje, ali smanje otpora i s manje težine. Kako se spoznaješ i osvešćuješ, moranja su manje važna, manje bitna, nemaju onu moć koja te je razarala, ili plašila, ili saplitala, ne gledaš tako više na moranja. Živiš drugačije. Posmatraš drugačije, zaključuješ drugačije, i sve se dešava nekako drugačije.

Ali do tada, kako do tada?

Upravo to. Da bi stigao do tada, moraš da pristaneš na jedno moranje, na ono samo jedno: moraš da pristaneš na odluku, borbu i poverenje u sebe. Usudi se. Misli. Veruj. Sanjaj.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll Up