AGRESIVAC ID EST AGRESOR

Svakako da vam je već poznato da agresivnost nije samo batinanje, šamaranje, šutiranje i sav onaj bes i gnev koji agresor fizički ispolji. Šta radi agresor? Ne, on ne napada prvo vašu teritoriju. On prvo ima plan. On svog plana uopšte ne mora da bude svestan. Isto tako, on svog plana i te kako može biti svestan. Kakav god da je plan, plan je – isplaniran. Dakle, agresor nastupa planski, ma na kom nivou da se nalazi njegov plan, svesnom ili ne.

Šta je plan takvog agresora? Šta je plan bilo kog agresora? Plan je uvek srozavanje vas, zarad izdizanja sebe.

Agresori su dobri planeri. Što bolje planiraju, lakše osvajaju, i lakše, bar po njihovom mišljenju pobeđuju. Zato je prvi korak agresora približavanje vašoj teritoriji. Vi ste agresoru teritorija koju on zapravo ne želi da uništi. Kakav bi to agresor bio kada bi hteo da uništi ono što želi da ima? Kako bi vladao, jer ako ima i poseduje onda i vlada? Bio bi to onda jedan jako glup, baš glup i slab agresor.

Agresor hoće vašu teritoriju, vaš prostor, vašu slobodu, okruženje, prijatelje, vaš um, vaš duh, vaše misli i vašu snagu. To je uvek plan, bez obzira da li ga je agresor svestan ili ne. Zato agresor uvek napada. On želi da ono što nije njegovo postane njegovo. On hoće da ono što nije bilo po njegovom, postane po njegovom. On hoće da vlada. Suština njegovog plana jeste da vlada. Zato je on uvek u biti naredbodavac, bilo da agresiju ispoljava bučno ili je ispoljava sasvim drugačije od udaranja, nasrtanja i vređanja.

Kada zavlada, oseća se dobro. Problem je u tome što agresor samo trenutno može da se oseća dobro. Agresor ne može uvek da se oseća dobro jer je u biti duboko nesrećan. Agresor je napao vašu teritoriju, možda osvojio vašu zemlju, zaveo nova pravila, izmenjao zakone, ograničio prostor, uveo policijski čas, sve je uspeo!, i šta? On je srećan? Jeste, on je veoma, veoma zadovoljan. Oseća da je učinio nešto što je zaista bilo i jeste opravdano. Ipak, osećaj zadovoljstva je kratkoročan, a o suštinskoj sreći je izlišno da se priča. Agresor uvek hoće još, a jedan njegov agresivni čin tako lako, i sasvim prirodno, povlači sledeći, pa sledeći, pa onaj tamo.

Agresor je očajan u suštini, jer na nekom nivou ipak zna da ga njegovi manevri suštinski nikad neće učiniti srećnijim. Zadovoljnim svakako da, ali i to je kratkog veka pa on opet upada u mod agresivnosti, i opet nastupa kao agresor. Opet napada, osvaja, preti, uništava, i veoma često pobeđuje.

Agresor pobeđuje kada objekat svoje agresije preobrazi u žrtvu. Kada zrtva prestane da se ponaša i oseća kao žrtva, agresija agresora slabi, a municija sve brže troši. Oduzeti mu svako oružje jeste jedini garant da se u svojstvu agresora on više nikada neće pojaviti.

Borba protiv agresora počinje jednom ozbiljnom promenom, ali ne promenom njega već vas.

Ne nastupaju svi agresori odmah agresivno. Neretko se njegove agresivne osobine otkriju kasnije, iznenada i ničim izazvane.

Ipak ima i mekših agresora. Oni napadaju ironijom, sarkazmom, retoričkim pitanjima, a uvek sa ciljem da njihova žrtva oseti, doživi i poveruje kako nije ni vredna, ni važna, ni pametna, ni jaka, i kako može da ima sigurnost jedino uz njega bez obzira što je agresor – agresor. On poseduje moć da žrtvu uveri u opravdanost svojih kazni, ili da je zaplaši.

Postoje i agresori koji u biti nisu loši ljudi, niti su agresivci na kakve obično prvo pomislite. Preterana ljubaznost može biti izvesni čin agresije, a dobre namere takođe ponekad mogu da budu isto to. Ma kakve da su namere, časne, nečasne, svesne ili ne, ni meki agresor nikad neće stati kad treba jer mu je uvek cilj ono malo iza vaših granica. Ako pokušate da kažete Do ovde je tvoje, odavde ne, i takav pozitivac, sa uzmimo ok namerama, ipak nastupa agresorski jer uvek nastoji da zaokruži svoju priču i dopriča ono što je imao da vam kaže u cilju da vama bude bolje, a da ga za to uopšte niste pitali, niti nalazite povod da sa njim o tome razgovarate. Agresivac će insistirati, veoma često u začudnoj zbunjenosti kako nije hteo ništa loše i kako je zapravo sve to tako nefer i nezahvalno prema njemu.

Agresivno ponašanje se često ispoljava i kroz ljubav i bliskost. Dobar primer je golicanje. Malo dete. Ja te volim, mazim, igramo se, golicam te, smeješ se. Kako su divna deca kada se smeju. Ali taj smeh, koji se javio kao posledica golicanja, postaje razdražljiv, drugačije se čuje, jer od određenog momenta postaje samoodbrana od nečeg što jeste agresivni čin. Tada svaka bezbrižna igra prestaje, a jedna od posledica preteranog golicanja, kažu stručna lica, može biti ranija ili kasnija pojava mucanja.

Zato lepi, ružni, snažni, umilni, puni ljubavi, najdobronamerniji, prepuni besa… kakvi god da su, agresori su pretnja svakoj sigurnosti, spokoju i zdravlju. Zato dalje od agresivaca id est agresora. Zbog vas, zbog njih ne. Nema razloga niti mesta sažaljenju i razumevanju. Jer agresoru zapravo jeste najmanje bitni vi.

Ako Vam treba pomoću u radu na unutrašnjoj promeni pozovite me

Jelena 063/8622-449

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll Up