PISMO

Zašto vi danas ne bi lepo sebi napisali jedno pismo? Onako, iskreno do kraja, sa ili bez povoda.

Kako bi ste počeli to pismo, odnosno kako bi primaoca, u ovom slučaju sebe, oslovili i kako biste se potpisali?

Da li bi to bilo pismo kojim javljate dobru vest, problem, neki događaj, priču o nekoj osobi, dileme, želje? I kako bi ono došlo do vas, da li bi ga spustili u sanduče i kasnije uzeli i otvorili, ili bi ga čuvali neko vreme, na nekom mestu i čekali neki taj momenat?

Da li bi seli i na miru, uz kafu i tišini, i pročitali svoje pismo sebi, ili bi ga zgužvali, kao još jedan od besmislenih pokušaja da saznate nešto više o sebi, i za koji se zaričete da će biti poslednji?

U kakvu bi kovertu stavili svoje pismo? Da li bi je napravili sami, kupili, odabrali nasumično ili birali po boji i šari?

I šta bi glavna tema u svemu tome bila tu?

Šta želite da kažete sebi? Šta je to što se tako teško izgovara, i o čemu se svesno veoma retko misli?

Korisno je poslati sebi pismo, ma u kojoj formi da je. Dobro je čuti sebe na način na koji možda nikada pre o sebi, od sebe, a sebi, nikada ništa niste rekli.

Od davnina su ljudi pisali pisma, slali glasnike, sa prozora iza zavesa čekali pismonoše. Bila su to pisma podrške, ljubavna, prekorevajuća, informativna, završena, nezavršena… pisala su se baš kao što se danas piše elektronska pošta, ili poruke na nekoj od društvenih mreža. Nema velike razlike. Forme se menjaju, ljudi su isti.

Da li ste znali da prepiska čuvenog Žan Žak Rusoa sadrži 2 500 pisama, Volterova oko 10 000, a čuveni pisac Balzak je od svojih obožavateljki primio oko 12 000 pisama. Međutim, nigde nema primera da je neko od velikana napisao pismo i adresirao ga na sebe, osim u dnevnicima, ali to je druga tema.

Napišite sebi pismo jer povod uvek postoji. Čak i kada izgleda da nema povoda, reč je samo o iluziji. Povod je uvek tu, jer vi ste povod. Vi ste onaj koji ima informacije i uvid u stvari. Vi, i samo vi znate kada nešto prećutkujete, ili gurate pod tepih, odlažete… Progovorite sebi, izlijte bes i gnev, radost i bol, želje i potrebe. Odajte sebi priznanja, ali se ne obraćajte sebi prekorevajućim tonom tamo gde za priznanje trenutno baš i nema mesta. Pokažite razumevanje i strpljenje. Ne budite ironični prema sebi. Dostojni ste svega dobrog. Ne postoje greške. To što se tako obično zovu, zapravo su nove šanse kroz koje je moguće osvestiti, promeniti i kanalisati stvari tako da krenu stazom kakvu želite. Jer dostojni ste da želite i da živite to što želite. I naravno da je moguće, ali ne preko noći, i ne bez čvrste odluke. I naravno ne tek putem jednog pisma koje ćete možda sada napisati sebi. Ipak, ono bi moglo da bude dobar početak.

Probajte uostalom. Nešto će svakako da se desi, videćete već.

A ako želite svoje pismo sebi da podelite i ovde, svakako budite slobodni i šaljite mi sve.

Jelena 063/8622-449

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll Up