Muško Ženska manipulacija

Život u trećoj dimenziji je pun polariteta, bola i patnje. Niko taj bol nije izbegao. Upravo on nas i tera da radimo na sebi. 

Najveći izazovi, najjače kontrakcije, najveće boli doživljavamo upravo u polaritetu muško-žensko. Od pamtiveka se magnetski privlačimo, jer je priroda tako udesila da bi obezbedila produžetak vrste. Ali uz te prirodne zakone postoje i oni ljudski, koji su nas vekovima uvodili u zonu manipulacije. Manipulacija ega, manipulacija dominacijom, manipulacija submisijom, manipulacija seksualnošću  i, u poslednje vreme, manipulacija feminizmom i duhovnošću.

Hiljade godina patrijarhata nas je držalo u disbalansu muške i ženske energije, u zoni patnje, i drži nas još uvek.

Patrijarhat je od muškarca zahtevao da bude lider porodice, nosilac odgovornosti, a od žene da bude u poziciji potčinjenosti mužu, deci i kući.

Ni jednima ni drugima nije bilo lako u takvim odnosima, jer se muškarcima stavljao ogroman teret na pleća, a ženama uskraćivala mnoga prava. Takav disbalans se vidi i danas u mnogim porodicama. 

Retke su porodice u kojima su integrisana oba polariteta, gde ljudi ravnomerno raspoređuju dužnosti, obaveze, zadovoljstvo i ljubav na sve članove porodice.

Ove druge, kojih je velika većina, teret ovakvog odnosa je doveo u poziciju velikog bremenitog bola. Kako bi sebi olakšali život i izašli iz takve zone makar prividno, i muškarci i žene su razvili određene mehanizme dekompresije koja bi mogla da se posmatra i kao svojevrstan vid manipulacije.

Rigidne strukture verovanja, dominacija i submisija doveli su do javnog i prikrivenog manipulisanja i jednih i drugih.

Vekovima žene nisu imale nikakvu moć, u potpunosti su zavisile od muškarca. Jako je bilo bitno dobro se udati, jer je to bio jedini način za dobar život. A i vrednost  žene se takođe gledala kroz udaju – “što se bolje udaš, vrednija si”.

Takav program drži u zoni patnje i danas. Danas ženi nije potrebna udaja da bi mogla samostalno da živi. Emancipacija je ženu dovela do određenog stepena slobode. Žena danas može učiti, raditi, razvijati se, njena uloga se može iskazati i kroz druge oblasti i vrednosti, ne samo kroz materinstvo. Međutim, kako je program udaje u kolektivnom nesvesnom vekovima, a sloboda svega stotinak godina (bar u zapadnom svetu) žena se još uvek nije oslobodila uticaja tih programa. S tim što je u taj program dodatno ubačen omamljujuć začin holivudskih filmova, ljubavnih vikend romana i lake književnosti sa srećnim krajem, žena i dalje želi da se uda za princa koji će je voleti do smrti. Usled svega ovoga žena je dovedena do frustracije i velike patnje.

Jedina moć žene kojom je mogla da manipuliše vekovima je bila njena seksualnost. To i danas možemo videti u rigidnim patrijarhalnim zajednicama. U islamskom svetu, gde je muškarac ravan “BOGU” žena igra najeroticniji ples “TRBUŠNI PLES”.

Kad sve to pomešamo sa bajkama koje nas uče da će ljubav devojke žabu pretvoriti u princa, dolazimo do totalne konfuzije i destrukcije u partnerskim odnosima.

Na svesnom nivou, žena danas bira i samostalno odlučuje, ali vođena nesvesnim obrascima ti izbori i dalje idu ka potčinjenosti muškarcu.

Plastična hirurgija je dovela taj obrazac ponašanja do stanja apsurda. 

Žena ne povećava usta, grudi, zadnjicu… ne vadi rebra da stanji struk radi sebe. Već tako nesrećna i duboko frustrirana, povećavanjem svojih seksualnih atributa i dalje pokušava da dobije naklonost muškarca.

Paradoksalno je upravo to što na takav način potencira svoju seksualnost, a istovremeno želi ljubav, naklonost biću, a ne da bude posmatrana kao seksualni objekat.

A gde su muškarci u svemu ovome? Kakve manipulativne tehnike su oni razvili?

Potreba muškarca za seksom je od vajkada bila glavna pokretačka energija. Džentlmeni, kavaljeri, mačo tipovi, zavodnici, vitezovi… i razni drugi modeli muškaraca su bili nemir mnogih žena. Fatalnih ljubavi i fatalnih žena je bilo oduvek, istorija je mnoge zabeležila: od Samsonove Dalile, preko Jelene Trojanske, do Ane Karenjine… Vrhunska dela nastajala su zbog takvih žena, fatalnih ljubavi… Pisci, pesnici, slikari, stvaraoci… svi su bili inspirisani nekom svojom muzom, nekom ženom koja je budila strast i stvaralačku energiju…

Gde su nestali takvi muškarci… Gde su nestali osvajači?

Osvajanje je i kodirano u svakog muškarca. Žena želi da je osvajaju i da bude osvajana i osvojena. To je valjda prirodno… i jajna ćelija je statična i moćna. Mirna i ponosna stoji dok se milijarde spermatozoida roje oko nje. Onaj najbolji prolazi i tu je kraj igre.

Šta se u međuvremenu desilo, gde su nestali osvajači, kavaljeri, muškarci sa stilom, izlasci, upoznavanja… flertovanja, zavođenja. Svedoci smo novog trenda, svako plaća svoje piće, a gde je džentlmen da ugodi dami, da joj pridrži kaput, izmakne stolicu, gde je osvajanje dame, gde su dame uopšte? 

Muškarac ženi pošalje adresu i ona sama dođe… seks je postao zamena za fitnes… i onda se čudimo što nema ljubavi.

New age duhovnost nam je još nešto podvalila i to jako opasno. Bezuslovnu ljubav. Čovek ne može da živi bezuslovnu ljubav iz programske realnosti, i to je ono što je istina. 

Podvala pod nazivom bezuslovna ljubav je postala ozbiljan poligon za mušku manipulaciju ženama.

Bezuslovna ljubav je u njihovoj definiciji sloboda i promiskuitet. Doći do lakog seksa bez preteranog truda i odgovornosti. Vernost je iz te perspektive demode. Čim mu se neko dopadne, on odlazi i očekuje od partnerke da to razume i prihvati, tačnije da podrži. On to njoj objašnjava ovako: ljubav se prosto desi, i da se tebi desi sa nekim drugim ja bih bio srećan zbog tebe. Ovakav odnos prema ženama nije ljubav prema njima, već samoljublje sopstvenog nagona za reprodukcijom, umotano u plašt bezuslovne ljubavi. Ovakav model ponašanja uvodi partnerke u frustraciju i potisnut bes. 

Kolektivna svest podržava ovakav odnos i to možemo videti svakodnevno.

Prijatelji sa povlasticama, kombinacije, hop na kop, tekstovi pesama koje se rado slušaju kao da podržavaju ovakav koncept. Jedan veliki hit sa ovih prostora kaže sledeće: 

“…. o , zar se nismo shvatili, samnom su samo suze trajne, i već smo skupo platili moju slobodu i moje tajne”…  (Zdravko Čolić)

Ovo je jedan toksičan obrazac ponašanja u partnerskom odnosu koji je sve zastupljeniji, jer su manipulativni muškarci upakovali gorku pilulu u romantičnu duhovnost.

Žene tu istu pilulu gutaju kao vitamine, nesvesno, pokušavajući da im se dodvore i dokažu da nisu ni sponzoruše ni udavače, već da bezuslovno vole.

Ovakve relacije će nas uvek voditi u nedostatak ljubavi i frustraciju.

Biti partner je lepo… dok ima stvarne ljubavi. Ljubav nije zaljubljenost, niti igra hormona, ljubav nije strast. 

“Ljubav se uči kao i sve drugo u životu” (Erih From “Umeće ljubavi”)

Definišite odnos, pitajte osobu koja vam se dopada kako on vidi partnerski odnos i tek onda uđite u partnerstvo, ako postoje iste težnje, sličnosti i zajednička interesovanja. Ne očekujte da će se žaba pretvoriti u princa. 

Donosite emocionalno zdrave odluke, ne padajte na seksualne, duhovno romantične manipulacije.

Biti partner je divno, biti u stvarnoj ljubavi je divno. Lojalnost,  pripadanje i vernost su stvar odluke.

Birajte glavom i srcem partnera, a ne nagonima. Tako ćete izbeci manipulaciju obe strane.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Scroll Up